Svake godine u Srbiji se prevremeno rodi preko 4000 beba, dok u svetu ovaj broj iznosi oko 15 miliona. Budući da sve više dolazi do višeplodnih trudnoća nastalih veštačkom oplodnjom, ovaj broj je u porastu. Često prevremeno rođenje deteta ne može da se spreči i sam uzrok ostaje nepoznat. Ali ipak, postoje načini da se rizici smanje.
Prevremeni porođaj neretko je uzrok velikog broja zdravstvenih komplikacija kod novorođenčadi, a rizik je veći što je gestacijska starost manja. Kako bi se sprečio prevremeni porođaj važno je razumeti koji su to faktori koji do njega najčešće dovode.
Koji su to faktori rizika za prevremeno rođenje?
Uobičajeno, trudnoća traje 40 nedelja od dana poslednje menstruacije.
Prevremenim porođajem se smatra svaki porođaj pre navršenih 37 nedelja trudnoće sa porođajnom težinom od 2500 gr ili manje i on se dešava u oko 5% do 18% svih trudnoća.
Uzrok prevremenog porođaja je u preko 50 % slučajeva nepoznat i to dodatno otežava borbu sa problemom. Od poznatih uzroka kao najčešći faktor rizika navodi se infekcija, ali njeno tačno utvrđivanje i efikasno lečenje nisu uvek izvodljivi u svakodnevnoj praksi. Pored infekcije i životna dob majke može imati uticaja na prevremeni porođaj, te se smatra da su žene mlađe od 18 ili starije od 35 godina u povećanom riziku od prevremenog porođaja. Hronične ili akutne bolesti majke, anomalije materice, povišen krvni pritisak u trudnoći, prethodni prevremeni porođaji, višeplodne trudnoće, peridontalna bolest, ponovna trudnoća ubrzo nakon porođaja, neprimerena telesna težina u trudnoći, nezdrava ishrana i stres samo su neki od faktora koji mogu doprineti prevremenom porođaju.
Koje su posledice prevremenog porođaja?
Prevremeni porođaj nažalost predstavlja vodeći uzrok mortaliteta novorođenčadi u svetu. Ukoliko bebe prežive, često bivaju suočene sa brojnim zdravstvenim problemima i dugoročnim posledicama. Stručnjaci kažu da su ta deca podložnija oboljevanju od epilepsije, hipertenzije, dijabetesa, a neretko imaju i kognitivne poremećaje, probleme u motoričkom i senzomotornom razvoju, kao i mogućnost javljanja cerebralne paralize. Najveći problem je krvarenje u mozgu koje se javlja kod prevremeno rođenih beba, jer njihovi krvni sudovi još uvek nisu dobro formirani, a budući da su pluća u tom periodu nedovoljno razvijena dolazi i do nedostatka kiseonika.
Dokazano je da je za kvalitetno preživljavanje prevremeno rođenog deteta od presudnog značaja da ono bude zbrinuto tamo gde se rodi, dok transport odmah nakon rođenja pogoršava njegovo zdravstveno stanje.
Ovo znači da bi trudnica, kod koje postoji utvrđen rizik od prevremenog porođaja, trebalo na vreme da bude upućena u odgovarajući zdravstveni centar i da u njemu leži sve do porođaja.
Koji su simptomi u trudnoći alarmantni?
Najveća korist u blagovremenom otkrivanju rizika je „kupovina“ vremena, jer će svaki dodatni trenutak povećati bebinu šansu za preživljavanje kada do prevremenog porođaja dođe. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na simptome koji mogu ukazati na prevremeni porođaj.
Pojava jednog ili više simptoma nije sama po sebi znak da će do prevremenog porođaja doći, ali je svakako preporučljiva konsultacija sa lekarom kako bi se izbegle neželjene posledice.
Najčešći znaci prevremenog porođaja su konstantni tupi bol u leđima, pritisak u karlici i donjem delu stomaka i osećaj kao da beba gura na dole, grčevi u stomaku koji mogu biti praćeni dijarejom, pojava sluzi ili krvi u sekretu, redovne ili povremene kontrakcije koje ne moraju biti bolne, vaginalno krvarenje i pucanje vodenjaka. Ovi simptomi nisu uvek razlog za strah i paniku, ali jesu povod za konsultaciju sa lekarom i pravovremeno informisanje.
Šta može majka da učini u prevenciji prevremenog porođaja?
Pre svega, da vodi računa o sebi. Samo zdrava, odmorna i nasmejana majka može da uživa u trudnoći.
Istraživanja su pokazala da postoji veza između proživljenog stresa i prevremenog porođaja.
Prema tome, potrudite se da uklonite sve ono što vam izaziva bilo kakav stres. Radite vežbe disanja, gledajte opuštajuće filmove i čitajte zanimljive knjige. Izbegavajte poslove na kojima biste morali da stojite dugo na nogama ili podižete nešto teško, a posebno izbegavajte rad u noćnim smenama. Dobar i redovan san izuzetno je važan za odmor majke i razvoj bebe. Konsultujte se sa lekarom o dobijanju zdrave telesne težine tokom trudnoće i hranite se zdravo i raznovrsno. Ukoliko lekar ne preporuči drugačije, izbegavajte da dane provodite u krevetu. Umerene i lagane vežbe mogu imati pozitivan uticaj na celokupno zdravstveno stanje. Pušenje i konzumiranje alkohola značajno izlažu većem riziku od prevremenog porođaja te ih je potrebno izbaciti što ranije, na samom početku trudnoće. Slušajte svoje telo, tokom trudnoće je i naizgled beznačajnim tegobama potrebno posvetiti više pažnje. Redovno odlazite na ultrazvučne i ostale prenatalne preglede i pratite savete lekara. Informišite se, ali se ne opterećujte. Okružite se pozitivnim i dragim ljudima i radujte se svemu što predstoji.
Ostavi komentar