Masaža se oduvek primenjivala kao jedno od najstarijih terapeutskih sredstava za olakšavanje raznih tegoba, a njena popularnost i upotreba u ove svrhe i dalje ne jenjava. Iako je ona sjajan način relaksacije i lečenja mnogih povreda, nije toliko poznato da terapija masažom može dati sjajne rezultate kada su u pitanju prevremeno rođene bebe. Kada se rodi nedonošče ono se nažalost može suočiti sa čitavim nizom zdravstvenih komplikacija, a terapija masažom jedan je od jednostavnih načina kojim možete pomoći svojoj bebi da se što pre oporavi, da brže napreduje i samim tim što pre napusti bolnicu i pođe kući sa vama. Primenom masaže može doći do značajnog poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja prevremeno rođene bebe, a pre svega do povećanja njene telesne težine što je u tom trenutku izuzetno važno za njen pravilan razvoj i sprečavanje raznih oboljenja. Povećanje telesne težine vaše bebe znači da ćete daleko manje vremena provesti sa njom u bolnici, ali uprkos ovoj činjenici terapija masažom sprovodi se tek u trećini slučajeva. Jedan od razloga za nedovoljnu primenu ove metode je pre svega nepotpuna informisanost o svim pogodnostima koje ova jednostavna i bezbolna terapija ima, te je stoga neophodno razjasniti na koje sve načine terapija masažom može da pomogne vašoj bebi i zašto je važno primenjivati je.
Zbog čega je za prevremeno rođene bebe važna terapija masažom?
Do ređe primene masaže kao terapije često se dolazi i zbog stava da je u prvim danima po rođenju nedonoščeta u mnogim slučajevima, a u zavisnosti od stanja deteta, neophodno kontakt svesti na minimum. Iako su brojna istraživanja pokazala značaj bliskog kontakta sa roditeljima po rođenju, klinički protokoli kada je u ptanju masaža prevremeno rođenih beba su još uvek prilično komplikovani, pa ova metoda još uvek nije dovoljno široko rasprostranjena.
Jedan od najznačajnijih rezultata koje terapija masažom daje kada su u pitanju prevremeno rođene bebe jeste povećanje njihove telesne mase, budući da je ovo jedan od vodećih problema nedonoščadi koji uzrokuje mnoge druge privremene ili trajne poremećaje. Samim tim što se masažom uvećava telesna težina bebe smanjuje se i stopa mortaliteta nedonoščadi. Pored toga, masaže su pokazale i pozitivne efekte na povećanje gustine kostiju ovih beba, ali i na njihov probavni sistem, smanjenje mučnina, bolji san i poboljšan tonus mišića. Primećeno je takođe da su masirane bebe imale više energije i pokazivale više aktivnosti od beba koje nisu imale ovaj tretman. Kod dece se pored toga pokazalo i poboljšanje motornih funkcija, njihovo bolje reagovanje na nadražaje iz okruženja i njihova bolja orijentacija. Masaža u velikoj meri utiče i na uspostavljanje i regulisanje aktivnosti vagus nerva, koji je zadužen kako za rast deteta, bolji rad želuca i probavnog sistema, tako i za detetov emotivni razvoj. Pored svih ovih benefita, veliki značaj masaže ogleda se i u tome što ona kod beba smanjuje nivo kortizola, odnosno hormona stresa i što u velikoj meri pomaže ostvarivanju osećaja bliskosti i povezanosti između bebe i njenih roditelja.
Kako se sprovodi terapija masažom?
U većini sprovedenih studija i istraživanja masaže su izvedene tako što su trajale po 15 minuta tri puta nedeljno, mada se one mogu praktikovati i češće ili ređe od toga. Primećeno je takođe da je neophodno da postoji pritisak srednje jačine tokom masaže jer, iako su bebe osetljive, masaže sa izuzetno blagim pritiskom nisu dale jednako dobre rezultate. Masiranje mogu da sprovode obučeni profesionalci, ali i roditelji koji su prošli kroz obuku i za koje ovo može biti još jedan vid zbližavanja sa detetom. Pre početka tretmana izuzetno je bitno da lekar proceni trenutno zdravstveno stanje deteta i ujedno mogućnost primene masaža. Za početak, bebina gestacijska starost mora biti jednaka ili veća od 32 korigovane nedelje. Takođe, težina bebe mora biti minimalno jedan kilogram. Bebe kod kojih se ne može primenjivati ova metoda, bar dok se problem ne reši, su bebe kod kojih postoji fraktura udova, koje su na inotropnoj terapiji, koje su intubirane i kojima je potrebna pomoć pri disanju, kao i ukoliko beba boluje ili se sumnja da boluje od nekrotičnog enterokolitisa. Masaže je najbolje praktikovati između dva hranjenja, izbegavajući trenutke kada su bebe tek jele ili kada su gladne. Proces bi trebalo da traje ukupno 15 minuta, a podeljen je na tri faze od po pet minuta.
U prvoj fazi sprovodi se taktilna stimulacija pri čemu bi beba trebalo da bude u ležećem položaju na stomaku. Taktilna stimulacija sprovodi se iz pet delova pri čemu bi svaki deo trebalo da traje po minut, počinje se od glave ka licu, zatim slede vrat i ramena, od leđa ka struku, od butina ka stopalima i na kraju od ramena ka šakama. Nakon toga sledi kinestetička stimulacija takođe u trajanju od pet minuta pri čemu je beba takođe u ležećem položaju, ali leži na leđima. Pojedinačno se masiraju svi udovi, počinjuči od ruku i ramena pri čemu se svakoj ruci posveti po jedan minut, zatim se prelazi na skupljanje i ispravljanje kukova i skočnih zglobova i na kraju se rade vežbe nogu oponašanjem pokreta koji se prave pri vožnji bicikla. U trećoj fazi se u stvari ponavlja prva faza, odnosno taktilna stimulacija u trajanju od pet minuta po istom redosledu. Ipak, imajte na umu da ovo nije nešto što bi trebalo da praktikujete bez prethodne obuke od strane profesionalca i bez obavezne konsultacije sa lekarom, jer samo na osnovu njegove procene stanja vaše bebe možete doneti odluku da li je ova terapija pogodna za nju.
O čemu je potrebno voditi računa tokom terapije masažom?
U prvim danima po rođenju, ako je vaša beba u težem zdravstvenom stanju, možda neće biti moguće da otpočnete sa terapijom masažom. Ali i u ovim trenucima je ponekad moguće navikavati bebu na vaš dodir, dovoljno će biti samo držanje za ruke ili da dopustite bebi da vas drži za prst. Već ovakav kontakt umanjiće stres koji beba tih dana doživljava zbog brojnih istraživanja i medicinskih procedura. Vodite računa o tome da vašoj bebi tokom masaže bude udobno i ugrejte ruke pre nego što počnete sa masažom. S obzirom na to da prevremeno rođene bebe imaju veoma slab imunitet obavezno operite ruke i dezinfikujte ih alkoholom pre prilaska inkubatoru, a bilo bi poželjno da nosite i masku kako biste zaštitili svoju bebu. Potrudite se da prostorija u kojoj masirate bebu bude dovoljno topla i da se i vi i ona smestite udobno. Prilikom masiranja neophodno je i povesti računa o tome da li je bebi otpao pupak jer ukoliko nije trebalo bi izbegavati stomačnu regiju. Tokom masaže obratite pažnju na sve vitalne znakove i funkcije vašeg deteta i ukoliko primetite da je došlo do nekih nepredviđenih promena ili pogoršanja prekinite sa praktikovanjem masaža i konsultujte se sa lekarom. Pre nego što počnete sa masažama izuzetno je važno da prođete kroz odgovarajuću obuku i da se što više informišete o masažama i efektima koje one imaju na bebe. Pratite reakcije bebe na vaš dodir i ukoliko primetite da vašoj bebi u tom trenutku ne prija masaža napravite pauzu i umirite je pa pokušajte ponovo kasnije.
Dodir između roditelja i bebe učiniće da se beba oseća zbrinuto i sigurno. Ovo je jedan od najboljih načina zbližavanja i upoznavanja sa sopstvenom bebom koji može imati brojne pozitivne posledice kako na bebu tako i na roditelje. Pored toga što će zahvaljujući masaži beba brže dobiti željenu težinu i samim tim ranije napustiti bolnicu, masaža joj može pomoći i da joj se poboljša san, da se izgradi imuni sistem i uspostavi dobra cirkulacija, bolje će joj raditi probavni sistem i imaće osećaj zaštićenosti i bliskosti sa svojim roditeljima. Takođe, primećeno je da se raspoloženje roditelja, koji su u ovim situacijama veoma uplašeni i uznemireni, značajno poboljšavalo nakon masaža i da kod majki dolazi do poboljšanja kada je u piitanju postporođajna depresija, a samim tim bila je i bolja briga koju su one pružale svojim bebama. S obzirom na to da su prevremeno rođene bebe izuzetno male i osetljive često se dešava da roditelji imaju otpor i strah ka ovoj metodi, ali ona može biti izuzetno delotvorna za stanje deteta, kao i za emotivno i psihičko stanje roditelja, koji će na ovaj način osetiti veću povezanost sa svojim detetom i direktno učestvovati u procesu oporavka svoje bebe
Ostavi komentar