Cerebralna paraliza jedna je od vodećih posledica prevremenog rođenja, a ujedno i jedno od najkompleksnijih oboljenja koje prati čitav niz specifičnih zdravstvenih izazova. Procene su da jedno od 323 deteta oboli od cerebralne paralize, a da je rizik znatno veći za bebe rođene pre navršene 32 gestacijske nedelje. Cerebralna paraliza predstavlja skup najrazličitijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja, koja nastaju kao posledica povrede mozga. Do ovih povreda može doći pre ili tokom porođaja, a ponekad čak i u prvim mesecima nakon rođenja deteta. Ovo stanje se najviše ogleda u oštećenju motoričkih funkcija, ali su mu često pridruženi i drugi simptomi poput oštećenja vida, sluha, poteškoća u govoru i problema u ponašanju. Važno je da znamo da nije u pitanju ni nasledna ni zarazna bolest, ali je nažalost još uvek neizlečiva. Pored toga, ona je i neprogresivna, što znači da se stanje deteta neće vremenom pogoršati, ali se može različito manifestovati u različitim periodima života, a neke posledice mogu se produbljivati ili smanjivati tokom odrastanja. Prema istraživanjima, više od polovine dece koja imaju cerebralnu paralizu su prevremeno rođena, a stepen funkcionalnosti deteta u velikoj meri zavisi od njegove gestacijske starosti u trenutku rođenja. Najveći broj dece koji ima dva ili više pridruženih oboljenja čine izrazito prevremeno rođena deca, dok je nasuprot tome epilepsija kao posledica češća kod dece sa većom gestacijskom starošću.

Simptomi i uspostavljanje dijagnoze cerebralne paralize

Tek po rođenju bebe još uvek je izuzetno teško primetiti nepravilnosti u razvoju. Upravo zbog toga, često se do dijagnoze cerebralne paralize dođe relativno kasno jer je simptome teško uočiti, a neki od njih dovode se u vezu i sa drugim oboljenjima. Ono što se prvo može primetiti kod bebe sa ovakvim problemom je slabost ili s druge strane ukrućenost mišića, poteškoće u hranjenu i gutanju, nemogućnost bebe da samostalno drži glavu kada leži na stomaku ili u potpomognutom sedećem položaju, grčevi u mišićima i ukočenost, veće korišćenje jedne strane tela kao i nemogućnost sedenja ili samostalnog prevrtanja i nakon šest meseci starosti. Pored toga, primećuje se da ovakve bebe uporno plaču i da kod njih nema osmeha, kao i da postoji otežano presvlačenje i hranjenje, ali i pojačana salivacija. Kada beba već malo poraste, upozoravajući znaci su kada ne prohoda u periodu od 12 do 18 meseci, kao i nemogućnost izgovaranja kratkih rečenica do druge godine života. Ovi simptomi nisu siguran pokazatelj da dete boluje od cerebralne paralize, ali jesu razlog za razgovor sa pedijatrom kako bi se otklonile sve sumnje, posebno ukoliko su tokom trudnoće ili samog porođaja postojali neki od faktora rizika. Uspostavljanje dijagnoze cerebralne paralize je dosta komplikovano, budući da je i bolest sama po sebi kompleksna i da se drugačije manifestuje na svakom detetu, pa zahteva uključenje čitavog tima lekara. Doktori će pratiti razvoj deteta, često će tražiti CT i MR skeniranja, kao i druge testove koji će nekada morati da se ponove i više puta kako bi se došlo do dijagnoze. Simptomi cerebralne paralize variraju od gotovo neprimetnih do poprilično teških, a dijagnoza će se teže postaviti deci koja imaju blaže oblike cerebralne paralize. Blaža klinička slika može da se ogleda i samo u nespretnosti dece, dok je kod težih oblika prisutan čitav niz motoričkih, senzornih i intelektualnih oštećenja.

Uzroci cerebralne paralize i faktori rizika

Uzrok cerebralne paralize je oštećenje mozga koje se može dogoditi u prenatalnom, perinatalnom i postnatalnom periodu, mada do 80% oštećenja dolazi u prenatalnom periodu. Donedavno se smatralo da do cerebralne paralize i ovakvog oštećenja najčešće dovodi nedostatak kiseonika prilikom porođaja, ali u poslednje vreme naučnici smatraju da je to samo jedan od uzroka koji mogu biti zaista brojni. Neki od njih su i raznorazne infekcije, poput meningitisa i encefalitisa, ali i različite povrede mozga, problemi sa protokom krvi i nedovoljno razvijeni krvni sudovi, neonatalna sepsa ili aberacija hromozoma. Tačne uzroke cerebralne paralize je teško utvrditi, što samo po sebi otežava prevenciju ali i lečenje ove bolesti. Cerebralna paraliza se takođe ponekad javlja i kod trudnoća nastalih veštačkom oplodnjom, budući da ove trudnoće često budu višeplodne i prevremene, pa se ovim roditeljima savetuje dodatan oprez. Zdravstveno stanje majke je takođe izuzetno bitno, pa se dodatna pažnja savetuje ženama koje boluju od anemije, dijabetesa i hipertireoze, ali i onima koje upotrebljavaju duvan, alkohol i određene lekove. Nažalost, često se može čuti da je uzrok cerebralne paralize i nestručno vođenje trudnoće i problemi na porođaju. Često se nakon rođenja bebe javi i žutica, pa je neophodno voditi računa da ovo ne pređe u ozbiljnije stanje, a još jedan od uzročnika cerebralne paralize može biti i kernikterus, pa možete tražiti da se uradi i test bilirubina.

Posledice cerebralne paralize

Kao posledice cerebralne paralize mogu se javiti oštećenja grube motoričke funkcije, intelektualnih sposobnosti, poremećaj vida i epilepsija. Ponekad se javi samo jedna od ovih posledica, a ponekad se javljaju udruženo i to u različitom stepenu, što je još jedan od razloga zbog koga je tretiranje cerebralne paralize izuzetno teško, jer ne postoje dva ista slučaja. Pokazano je da postoji razlika u kliničkim tipovima cerebralne paralize u odnosu na gestacijsku starost novorođenčeta, kao i značajna razlika kada je u pitanju funkcionalana klasifikacija deteta prema GMFCS skali. Najveći procenat dece koja imaju više pridruženih oboljenja primećen je kod one dece koja su rođena izrazito prevremeno, odnosno kod one dece koja su imala značajno manju gestacijsku starost, dok se epilepsija kao posledica javljala kod dece koja su imala veću gestacijsku starost. Što se ranije beba rodi veće su šanse za cerebralnu paralizu, pogotovo kod dece sa malom težinom prilikom porođaja, kada ona iznosi ispod 1000 do 1500 grama. Deca koja pate od cerebralne paralize često mogu imati problem sa lošom koordinacijom tela, nestabilnošću pri hodu, podrhtavanjima i usporenim spontanim kretanjem mišića. Pored toga, njima je veoma često otežano gutanje i ishrana, ponekad nije uspostavljena kontrola mokrenja, a čest problem predstavlja i opstipacija.

Prevencija cerebralne paralize

S obzirom na to da se o cerebralnoj paralizi još uvek ne zna dovoljno, ne postoji puno toga što se može učiniti da se ovo stanje spreči. Međutim, koraci koje ćete sprovesti za održavanje zdrave trudnoće kao i prevencija prevremenog rođenja mogu uticati na smanjenje nekih faktora rizika koji dovode do cerebralne paralize. Ukoliko primetite bilo kakve znakove infekcije ili drugih bolesti tokom trudnoće odmah se obratite vašem lekaru kako biste na vreme dobili terapiju i sprečili dalje komplikacije. Učinite sve da nakon porođaja sprečite bilo kakve povrede bebe i prilagodite svoj životni prostor novorođenčetu. Prvi korak u prevenciji cerebralne paralize je svakako prepoznavanje potencijalnih pacijenata koji mogu imati rizik od oboljevanja i pravovremeno uočavanje faktora rizika. Određena istraživanja su pokazala da primena magnezijum sulfata kod žena kod kojih postoji rizik od prevremenog porođaja može doprineti smanjenju šansi da beba oboli od cerebralne paralize, pa se savetuje da o ovome porazgovarate sa svojim lekarom. Takođe, smatra se i da upotreba kortikosteroida u prenatalnom periodu za brži razvoj pluća fetusa može doprineti smanjenju rizika od cerebralne paralize, što je svakako nešto o čemu bi trebalo da lekar donese odluku.

Cerebralna paraliza sa sobom nosi čitav niz različitih komplikacija, ali je činjenica da se ona kod svakog deteta manifestuje drugačije i da je zbog toga svakom potreban individialan pristup. Nošenje sa posledicama ovog oboljenja nekada zaista nije lako, pa nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć kada god osetite da vam je ona potrebna, bez obzira na to da li se radi o psihološkoj podršci ili lekarskim pojašnjenjima zdravstvenog stanja vašeg deteta. Ne ustručavajte se da postavite pitanje o svemu što vam nije jasno, jer za takve nepredvidive situacije niko nije pripremljen i svaka dodatna informacija će vam biti od značaja pri donošenju odluka. Budite uporni i istrajni, okružite se ljudima i stvarima koji će oko vas stvarati pozitivnu energiju i pronađite aktivnosti u kojima ćete zajedno moći da uživate sa svojim detetom.