Ishrana prevremeno rođene bebe jedan je od najvećih izazova sa kojim se suočavaju i roditelji i lekari nakon porođaja. U ovom izuzetno stresnom periodu dodatnu brigu majkama stvara činjenica da one često nakon prevremenog porođaja nemaju dovoljne količine mleka za ishranu bebe, ali i to što ove bebe koje su još uvek nedovoljno razvijene, nemaju dovoljno formiran refleks sisanja i gutanja. Ipak, veruje se da majčino mleko može odigrati ogromnu ulogu u uspostavljanju stabilnih vitalnih funkcija nedonoščeta i u njegovom napretku.
Zašto je majčino mleko toliko važno za pravilan razvoj prevremeno rođene bebe?
Kada dođe do prevremenog porođaja majčino mleko je jedna od najznačajnijih stavki za brz i dugotrajan oporavak bebe. U tim trenucima ne postoji puno toga što majka može da učini za svoje dete, ali njeno mleko može u velikoj meri dati bebi bolje šanse za brži oporavak i uspostavljanje stabilnih vitalnih funkcija. Budući da ove bebe stižu na svet ranije, one još uvek nisu uspele da se u potpunosti razviju i da u majčinom stomaku dobiju sve supstance neophodne za rast i razvoj. Zbog toga je veoma važno obezbediti mleko majke koje sadrži sve neophodne materije bitne za napredak deteta.
Ono što je zanimljivo jeste da se mleko majke koja je imala prevremeni porođaj znatno razlikuje od mleka majke koja je rodila u terminu i da je ono prilagođeno zahtevnim potrebama nedonoščeta.
Ovakva ishrana obezbediće detetu kako kratkoročne tako i dugoročne benefite kada je u pitanju njegovo zdravlje. Za početak, majčino mleko doprineće smanjenju rizika od raznih infekcija, pre svega nekrotičnog enterokolitisa koji često može imati čak i fatalan ishod, dok će dugoročno omogućiti detetu bolji neurokognitivni i kardiovaskularni razvoj. Sve ovo dešava se zahvaljujući tome što majčino mleko sarži mnoge važne materije poput gastrointestinalnih hormona, imunoglobulina, laktoferina, oligosaharida i antioksidanasa koji pozitivno utiču na stvaranje i jačanje imunog sistema deteta, kao i na uspostavljanje normalne crevne flore. Oligosaharidi grade bebinu crevnu floru i deluju kao receptori koji blokiraju patogene, što bebi može pomoći u sprečavanju nastanka zaraznih bolesti. Oni takođe deluju i kao antiinflamatori i imunomodulatori, ali su i hranljive materije koje pospešuju neurološki razvoj nedonoščadi. Zapravo, mleko majki koje su se prevremeno porodile sadrži viši nivo oligosaharida od mleka terminskih majki, ali i niži nivo laktoze, što ima pozitivne efekte na ishranu nedonoščeta. Interesantno je da postoje i dugoročni efekti koje ishrana majčinim mlekom ima jer se pokazalo da deca kasnije u životu ostvaruju više nivoe na testovima inteligencije, ali i da imaju manje srčanih problema i generalno bolji kardiovaskularni sistem. Proteini koji se nalaze u majčinom mleku su mnogo lakši za probavu od onih koji se nalaze u formuli, pa će ih vaša beba mnogo lakše svariti. Ono što je svakako primetno jeste značaj koji ovo mleko ima na bolji i brži razvoj bebe, a samim tim i na njeno ranije otpuštanje iz bolnice.
Šta kada majka nema dovoljno mleka nakon prevremenog porođaja?
Često se dešava da majke koje su svoju bebu rodile pre očekivanog termina ostanu bez mleka koje je toliko bitno za razvoj njihovog deteta, ili ga imaju u jako malim količinama. Na sreću, postoje stvari koje majka sama može da preduzme kako bi podstakla laktaciju, a čak i ako do toga ne dođe, postoje i druge opcije za prehranu bebe poput banki humanog mleka i adaptirane mlečne formule. Već tokom sredine trudnoće majke su sposobne za proizvodnju mleka, odnosno kolostruma koji je veoma koncentrovan i pun proteina, ali i ne sadrži puno masti i lak je za probavu vaše bebe, a pritom i izuzetno poboljšava njeno zdravstveno stanje i imuni sistem. Problem je što se zalihe mleka kod majki stvaraju tako što ih aktivira bebino sisanje, a većina prevremeno rođenih beba za ovo još uvek nije sposobna po rođenju. Ipak, majka može i sama da utiče na rešenje ovog problema pomoću pumpi za izmlazanje mleka.
Bitno je da izmlazanje počnete što pre po porođaju, idealno već nakon prvog sata i da to činite na svaka dva ili tri sata.
To će naravno značiti da ćete morati da se budite i noću makar jednom, ali će efekti i na vas i na bebu biti vredni toga. Ukoliko vaša beba ne bude u stanju da sisa u početku, što je sasvim normalno za nedonoščad, ona će najverovatnije biti hranjena preko cevčice plasirane kroz nos koja vodi u bebin želudac. Ipak, savetujete se da se redovno izmlazate jer se beba i preko sonde može hraniti vašim mlekom, a da eventualni višak mleka koji ostane zamrznete jer ćete moći da ga iskoristite kasnije. U frižideru vaše mleko može da stoji do pet dana, ali u zamrzivaču ga možete držati i do šest meseci, samo se potrudite da sterilne posudice sa mlekom jasno označite datumom izmlazanja kako kasnije ne bi došlo do zabune. Za majke koje imaju problem sa manjkom mleka izuzetno je delotvorna i metoda Mama kengur koja može dati značajne rezultate u povećanju količine mleka, ali i produženju perioda u kom će majka imati mleko i beba moći da sisa. Što više mleka izmlazate, više ćete ga imati. Masaža grudi pre ili tokom izmlazavanja može olakšati čitav proces i povećati količine mleka, a ponekad je u početku i lakše izmlazanje rukama. Čak i ako količine budu jako male, nemojte da vas to obeshrabri jer je svaka kap značajna i može pomoći razvoju vaše bebe. Potrudite se da se tokom ovog peroda što više odmarate, hidrirate i činite sve što možete kako biste smanjili stres kom ste izloženi. Prelazak sa prehrane sondom na sisanje može biti zahtevno i frustrirajuće, ali i to će se vremenom rešiti. Bilo bi dobro da ove pokušaje ostavite za periode kada je beba naspavana i smirena, kako biste izbegli nepotrebno uznemiravanje kako bebe tako i vas.
Adaptirana mlečna formula ili banke humanog mleka?
Mleko majke bi uvek trebalo da bude prvi izbor, međutim nekada to jednostavno nije moguće i tada se pribegava drugim opcijama. Pasterizovano donorsko mleko smatra se drugim najboljim izborom. Iako ovakvo mleko neće biti istog sastava kao mleko koje bi obezbedila majka, bebi će ipak biti mnogo lakše da svari ovo mleko nego formulu, pa će i manji broj beba tako imati problema sa dijarejom i ostalim problemima probavnog sistema. Takođe, smatra se da postoji značajno manji procenat beba koje su obolele od nekrotičkog enterokolitisa, a bile su hranjene mlekom, što je veoma važno jer on može imati čak i fatalne posledice. Kada su u pitanju dugoročni efekti bolji rezultati su primećeni kod dece koja su hranjena mlekom, pogotovo kada je u pitanju njihov kardiovaskularni sistem, ali i ojačani imuni sistem i manji broj alergija kojima su ova deca bila podložna. Ono što se smatra problematičnim je to što mleko majki koje su rodile u terminu nije istog sastava kao mleko majki prevremeno rođenih beba, te se smatra da ovo mleko može biti nedovoljno za pravilan razvoj i ishranu bebe, pogotovo kada su u pitanju zahtevna stanja u kojima se neke prevremeno rođene bebe nalaze. Ovo mleko ima niži nivo proteina čak i kada mu se dodaju specijalni „obogaćivači“, pa se zbog toga često poseže za formulom koja obezbeđuje brže dobijanje na težini bebe i njen rast. Smatra se da bi se ovaj problem mogao rešiti individualnim pristupom, odnosno dodavanjem hranljivih materija i „obogaćivača“ u skladu sa potrebama svakog deteta pojedinačno.
Iako je ponekad izazov obezbediti mleko za prevremeno rođenu bebu, sasvim je sigurno da ništa nije važnije za oporavak i razvoj nedonoščeta od majčinog mleka. Ipak, čitav ovaj proces može biti naporan i stresan, pa vodite računa o tome da se što više odmarate i da se okružite dragim i pozitivnim ljudima koji će imati razumevanja za ono kroz šta prolazite. Iako su benefiti majčinog mleka brojni, svaki prevremeni porođaj i prevremeno rođena beba se razlikuju, pa je i odluka o tome da li ćete dojiti vašu bebu u potpunosti lični izbor, te je samo bitno da se informišete na vreme o svemu.
Ostavi komentar